beats by dre cheap

Princ na belom konju

Oci kao crna noć,gledale su dugo u jednu malu sanjivu,cupavu devojku... I samo u nju i ako nikad zapravo nije ni bila princeza,vec seljancica obucena u svilenu haljinicu,bogatu sa sljokicama i dujamantima laznog sjaja.Njenu kosicu mrsio bi blagi povetarac. Sve to je primetio taj misteriozan stranac.Usne kao noje kao njeni obrazi,ljubile su samo nju,maminu i tatinu mazu. Razmazeno biće,umisljeno i peponosno da sa mladicem sedne da popije piće... Hod lezeran i jasan,tako je bilo ocigledno da je sa namerom hodao jednim puteljkom,samo da sretne tog zenskog stvora... Svi su ceznuli za tim... On i pored njega jos mnogo istih takvih. Druge devojke su zavidele,a ostali padali na kolena kad osete miris markiranih parfema pored sebe... Taj princ sa puno povlastica kao i svi princevi,zeleo je zenu na nivou,ispeglanu,normalnu,poslusnu i slatku,zgodnu sa dugim nogama,dugim belim vratom... Sve je imala... Al zapravo on nije ni znao sta ona nosi iza svog tog sarma,iza osmeha i nasledjenih para,kuca i imanja. Mislite verovatno ju je samo onako ozenio,i klasicna bajka... Ne ... Uradio je nesto i ponizio svoje poreklo,svoju krv,uzdigao sebe,i pokazao sta znaci biti covek,za razliku od momaka koji su je prosili,bio ke luckast,domisljat i lud. Imao je principe,iako ona nije nikad pogledala u njega,znai je da samo nejega negde duboko nosi,ima mesta za njegove prste u toj gustoj kosi,ima. Nije odusao iako je kao kamen slomila mnogo osalih,ostali su u komadima... Ostali su kukavice,beznadezne lutalice. Obukao je staro odrpano,prljavo odelo,kao prosjak pokucao na vrata ljubavi svog zivota. Glumio je beskucnika,glumio je siroce... Dobio je mesto sluge u kuci,sluzio je svoju drugu polovinu,gledao je iz daleka i iz bliza..Nje uopste bila maza,ni glupa,ni smizla,ni uobrazeni kamen,ona je bila samo zlato,samo belo zlato,sami bruseni dijamant... Ona je vredela vise od svih krpica,stiklica,pozlacenih casa... Ona je nesto kao cvet,iako se upraljala blatom igrajuci se u basti,kao ruza mirisala bi na zivot,na slobodu...Na nesto jace,jace od svega... Dan po dan pridabijao bi njenu naklonost, blagost i postajao njena radost. Istinski su se zeleli. Priznali su to sebi i drugima.. Zelela je da je zaprosi bas taj iz nizeg ranga,naravno kao u stro vreme,roditelji i njen status pravili su neopisive prepreke i probleme. Otisao je i pusto je da pati, vratio se kao gospodin... Iznenadili su se svi... Ona je salo gledala,stajala i cekala ko zna sta... Konacno je bo prihvacen,ali kasno... Sok tek je usledeo,ni u krpama ni u gospodskom kaputu,prosidba i svadba,za sve je kasno, a tek je sad shvatila koliko se mogu imati,starsno... Vrisnula je glasno... Zbogom,ovo ne ide. Ja ja sam bolesna,ja umirem. Pada u vodu trud i saznanje da je sve moglo... Pada seljancica na pod... Ljula se kula,pucaju case... Nije bila samo nedodirljiva vec i mestvarna ne moguca mislija.. Cak i za samog princa sa svik sto musko treba da ima... Kad je skloplila oci,rekla je samo jednu recenicu: Volelela sam te misteriozni strance,videla sam te iza zbunja,iza kapija,ispod prozora,volela sam to,ali meni pravo bogatstvo vec od rodjenja nije pripadalo,nije sudjeno...

Follow your dreams
http://justanothergirl.blogger.ba
07/12/2017 17:33