Follow your dreams

Zivim mrtva,i budna sanjam.

12.09.2017.

Jos jedan moj san- bitniji

* MOJ SAN * Nikad te nisam osetila, ni tvoje ruke,ni tvoj dah na mom vratu. Nikad ti oci nisam videla. A i u mraku da ih vidim poznala bih boju,oblik i taj sjaj,obajale bi i naj gadniji mrak. Nikad ti nisam cula glas,a jos jecam i jos sva nekako treptim,kad se tona setim. Pogadja svaku zicu na violini,pogadja svaki kutak zenskog tela. Secam se kose rascesljane crne poput uglja,uredna kao da je sam bog krojio,po meri oblika lepo izvaljane glave. Secam se kako svojim tankim prstima uplices pramen... Gorela sam kao plamen, nisam znala da stanem da se suzdrzim,znala sam samo da si oganj na koji se przim,bez razloga,bez podloge... Secam se svega,ali imena nikako se ne mogu setiti,ni pocetnog slova ni koliko ih ima... Od tvoje privatnosti ni mrvu ne znam. Zapravo sad tek shvatam da si bio sjena,videla sam te u realnosti,pored mene,tamo gde te nema i nije te bilo i ocigledno i nece biti. Budim se u suzama i shvatam..... Zivote moj,pa ti ne postojis. Ti nemas dusu,ti nemas ni to telo,nemas,nisi covek. Nisi ni prikaza,ni vampir ni duh... Nisi prikaza. Nisam popila ni trunku alkohola ne nosim u sebi,nisam nadrogirana,nisam zavisnica.... Sem od jednog malog dima cigarete... Sem od pera,i papira na koji pisem. Od moje majke koji kao vazduh uzdisem...... Samo od toga. Cemu onda cekanje nocu da mi dodjes,cemu onda ovo sve ovo drhtanje i ovaj bol kad shvatim da si veceras izgleda zalutao u neki drugi zenski kutak,u neku drugu dusu. Sta bih znala,mozda si i njoj tako preko potreban..... Dozivas me,prepoznajem i sapat... Kazes mi da me trebas... Zoves me negde... A ja ne znam gde je to... Ali idem idem jer nemam sta da izgubim... Odvecses me tamo gde cu bar imati tebe.... Ovde nemam kome,ovde nemam s kim... Nemam sa kim topiti led,nemam sa kim granice postavlajti i krsiti...Nemam s kim oluje deliti,i utopiti se u gustu jaku kisu... Nemam sa kim deliti vrisak iznenadjenja kad munja sevne poput vatrometa iznad grada.... Mozda ali samo mozda mogu sa tobom,ili se bar nadam... Mozda sve je mozda kad je hologram.. Nista nije sigurno ni sa otvorenim ocima kad gledas a kamoli sa zatvorinom,kad od kapaka stvaras jedan savrseni lik. Dal sam savrsena ja? Dal si ti? Dal je ovaj stih..... To vec ne bih znala... Pitaju me na cemu sam kada kazem da te volim. Pitaju me sta se sa tobom zbilo zar je tvoj um tako daleko stigao... Kazem jese mnogo dalje od ptica selica,mnogo dublje od ljudi koji je progutao vir..... Mnogo vise mnoho snaznije . Mnogo svega... Blokira sve sem srca. Pitam se i ja kome ga to poklanjam? Ko sam ja... Ko si ti... Mozda i ja ne postijim... Mozda me nema kao ni tebe. I sta smo na kraju. Na kraju smo jedno drugom. Samo necujna pesma,necujni stih,strofa,pasus,slog,slovo... mozda i tacka... A najvise najvise smo jedno drugom samo san. Samo san kad zatvoris ti svoje crne a ja braon oci... Cekamo se cekamo... Odgovori mi kad ces mi ponovo dociii. Prokleto duge su noci bez jednog sna.... By: Monstruo Mi Broma ( Marijana Vasic ) 💎

Follow your dreams
<< 09/2017 >>
nedponutosricetpetsub
0102
03040506070809
10111213141516
17181920212223
24252627282930

MOJI LINKOVI

MOJI FAVORITI

Brojač posjeta
2553

Powered by Blogger.ba