Follow your dreams

Zivim mrtva,i budna sanjam.

03.09.2017.

Zeleno- moj san

Pusta ulica,prohladna noc,kao beznjadje,kao tunel kojim prazna dusa laganim koracima seta. Scena kao sa seta,muzika kao sa neke opere,sto sjaj predstavlja i cvrsto je ubedjena da budi u ljudima samo sjaj. Ovde ne postoji kraj,sa kraja iz neke jezive dubene oseca se vetar,kao da se nikad vidjena oluja pazljivo sprema da raznese granje,lisce i pusti jake uzdahee kao jos teza nota ove pesme sto tiho tutnja iz nekog dela grada. Uzdah po uzdah,nota po nota,nezna kap klizi niz lice,i kraj samo sto nije,al zaustavise kraj mocne plave oci lutalice,u drhtavim rukama violina,obucena u neke prljave haljine. Uslovi su strasni ali ona svira ne mareci ni za sta,ni za prolaznike ni za oluju ni za strane zvuke,ona svira svoju bol,udara u srce svakim pokretom,svakim pogledom i mocnim glasom. A tuzniju pesmu u zivotu nisam cula,nikad nisam od glave do pete bila ukocena u mestu kao tu noc. I sve se drugo prigusilo,samo ona je bila obasjana nekim cudnim bozijim svetlom. Njena pesma se razvija od usiju do samog srca,ni grom tako ne puca. " Moje je bilo,samo moje,njene usnice rozikaste boje,njene maljusnje kose,a oci boje poput jutarnje rose,zelene i mokre od tih decijih suzica. Maleno stvorenje tek porogledalo,ricicama pokazivalo je na svet,osmeh kao iz bajke,neznanje je to. Nije znalo da je bas tom svetu prepusteno na zivot ili smrt,znam zlo je se nadvilio na to bice, sad je verovatno na ulici bez hrane i vodice za pice,da je samnom nikad ne bih bila gde jesam,nikad ne bih bila ovakva,ali samo sam je godina ovakim nacinom htela dozvati,ali uzalud nisam i izgleda i necu. Ko zna moja lepotica mozda je dama a mozda je svoju cast vec davno prodala nekoj prljavoj muskoj dusi. Dal su jos uvek njene kose duge,dal joj se oke sjaje kao prvi dan,kao prvi sat. Eh kceri bar da ne krivis ovu staricu za taj greh sto te ostavi na rubu straha,na klupici pored najopasnijeg kvarta. Volela bih samo da te vidim,i nisam ni zasluzila da saznas ko sam. Nadam se da ces me nekad citi,i da ce i tebi pesma i noc biti uteha,i pruziti ti pomoc a vetar milovanje kakvo nikad od majcine ruke nisi osetila" Zaboga ta starica je opisala mene, ali samo umisljam to nikad ne bi mogla biti ja,jer ja imam i oca i majku,oni me paze,imam bezbriznu toplinu doma. Izlazim iz ovog bunila,telo mi se pokrenulo i tako brzo trcim kao na maratonu da se takmicim sa bezbroj maratonaca,a ja se izgleda takmicim sa najvecim borcima,osecanjima,i zmarcima. Otskrinuta vrata moje kuce,ulazim i zaticem roditelje kako spremaju veceru,sedamo i pricamo a ja kao nema,ne znam sta im reci,ustaj od stola i odlazim bez pozdrava. Kao da sam samo nrtvo telo. Pitam se sta mi je,sta li se to u meni tako probudilo,kao ludilo kao nesto snazno. Tek sto sklopih oci cujem plac i glasove,idem tiho niz stepenice... : Dokle da krijemo,i kako vise,osetila je nesto zar nisi video kako je pogubljena,eto dosla je ta noc. Aman zeno sta da sazna,ona je nasa,samo nasa mi smo je nasli odgajili i volimo je... Ja je ne volim,ona nije moja nijeee. Necu da gajim vesticino dete,ti si bio sa tom zenom,zasto ja da ispastam. Necu da gledam te oci,iste kao oci njene mati. A kako bilo sta da joj kazemo,zar nemas srca,pa jos je dete,dete jeee. Ti si kriv ti si kriv,ti si bio sa tom tommm kako da je vise nazovem... " Ne mogu vas vise slusati,vrsala sam,ne mogu tata,ustvari ti nisi moj tata,kako imas obraza da je pustis da ona ovako prica o mojoj bioloskoj majci kako,kako si me mogao odvojiti od nje kako? Zar da te kceri ostavim jadnici koja ne zna ni pisati ni vitati,od bede je vec davno crkla... O gospode sa kim sam ja odrasla,izgleda da je ovo noc za skidanje maski,e pa sacekaj te da napustim kucu pa onda skidajte maske. Otisla sam u sobu i pakovala svoj lazni zivot u malo koferce... Nije mi bilo krivo sto ih napustam,ni malo samo mi je bilo krivo sto sam pogresnim ljudima darivala osmehe,i suze i bes i poverenje. Sve,a onaj koje najvise ispasatao je bila moja majka. Dakle osecaj je bio veoma precizan,onaj lep glas je bio glas moje majke,moje prave majke. Vratila sam se na istom mestu,cekala sam tu, i spavala i spavala danima s gladovala ali nije je bilo kao da je iscezla,zvuci se nisu culi,kao da je sve bio san. Ali tgla sam se i kupila vionlinu sa nesto para,i pevala i svorala ovaj put dozivajuci ja nju. Nisam posustajala. I opet vetar i sve ono ponavlja se,i sretoh je. Al samo na tren u oci u oci,samo malo je dovoljno da se dusa sa dusom rastavi,par reci kroz uzade,par notica za vecno cekanje,par suza za citavu poplavu. Previ se je i premalo je sve sto sam joj stigla poklonoti,nisam joj mogla odoliti. Sve se odvilo kao ubrazonom snimku,i violinu ce publika pamtiti vecno,bila je ravna mome vrisku kad je sve nestalooo. Nestao je tunel,nije bila noc,ali ja sam idalje zvala nebesa u pomoc,kao da nisam shvatila da je zaista bio san. A sunce je sijalo poput tih opisanih ociju. I uz sav ovaj tekst ne opisah jezu koju je vezvezan san doneo. Mahnitalo sam trcala mahnitalo padala i ustajala ka maminom poslu,prelazila je ulicu kad sam je ugledala,kamion naspram nje,nisam sebi verovala,oci i isi izdaju al osecaj nije. Pala sam,krvarim.... Ali nista vise nije vazno,kad pred svoju smrt vidim violinu,cujem taj jak glas,i taj osmeh kao da sam samo to htela da vidim kad me vise ne bude bilo.... Majcice moja,svetlo moga dana,glasu moje tisine,vapaju. Sve si mi na svetu bila,i sve ces mi i na nebu biti... #Neka jeziva inspiracija

Follow your dreams
<< 09/2017 >>
nedponutosricetpetsub
0102
03040506070809
10111213141516
17181920212223
24252627282930

MOJI LINKOVI

MOJI FAVORITI

Brojač posjeta
2554

Powered by Blogger.ba