Follow your dreams

Zivim mrtva,i budna sanjam.

12.09.2017.

Jos jedan moj san- bitniji

* MOJ SAN * Nikad te nisam osetila, ni tvoje ruke,ni tvoj dah na mom vratu. Nikad ti oci nisam videla. A i u mraku da ih vidim poznala bih boju,oblik i taj sjaj,obajale bi i naj gadniji mrak. Nikad ti nisam cula glas,a jos jecam i jos sva nekako treptim,kad se tona setim. Pogadja svaku zicu na violini,pogadja svaki kutak zenskog tela. Secam se kose rascesljane crne poput uglja,uredna kao da je sam bog krojio,po meri oblika lepo izvaljane glave. Secam se kako svojim tankim prstima uplices pramen... Gorela sam kao plamen, nisam znala da stanem da se suzdrzim,znala sam samo da si oganj na koji se przim,bez razloga,bez podloge... Secam se svega,ali imena nikako se ne mogu setiti,ni pocetnog slova ni koliko ih ima... Od tvoje privatnosti ni mrvu ne znam. Zapravo sad tek shvatam da si bio sjena,videla sam te u realnosti,pored mene,tamo gde te nema i nije te bilo i ocigledno i nece biti. Budim se u suzama i shvatam..... Zivote moj,pa ti ne postojis. Ti nemas dusu,ti nemas ni to telo,nemas,nisi covek. Nisi ni prikaza,ni vampir ni duh... Nisi prikaza. Nisam popila ni trunku alkohola ne nosim u sebi,nisam nadrogirana,nisam zavisnica.... Sem od jednog malog dima cigarete... Sem od pera,i papira na koji pisem. Od moje majke koji kao vazduh uzdisem...... Samo od toga. Cemu onda cekanje nocu da mi dodjes,cemu onda ovo sve ovo drhtanje i ovaj bol kad shvatim da si veceras izgleda zalutao u neki drugi zenski kutak,u neku drugu dusu. Sta bih znala,mozda si i njoj tako preko potreban..... Dozivas me,prepoznajem i sapat... Kazes mi da me trebas... Zoves me negde... A ja ne znam gde je to... Ali idem idem jer nemam sta da izgubim... Odvecses me tamo gde cu bar imati tebe.... Ovde nemam kome,ovde nemam s kim... Nemam sa kim topiti led,nemam sa kim granice postavlajti i krsiti...Nemam s kim oluje deliti,i utopiti se u gustu jaku kisu... Nemam sa kim deliti vrisak iznenadjenja kad munja sevne poput vatrometa iznad grada.... Mozda ali samo mozda mogu sa tobom,ili se bar nadam... Mozda sve je mozda kad je hologram.. Nista nije sigurno ni sa otvorenim ocima kad gledas a kamoli sa zatvorinom,kad od kapaka stvaras jedan savrseni lik. Dal sam savrsena ja? Dal si ti? Dal je ovaj stih..... To vec ne bih znala... Pitaju me na cemu sam kada kazem da te volim. Pitaju me sta se sa tobom zbilo zar je tvoj um tako daleko stigao... Kazem jese mnogo dalje od ptica selica,mnogo dublje od ljudi koji je progutao vir..... Mnogo vise mnoho snaznije . Mnogo svega... Blokira sve sem srca. Pitam se i ja kome ga to poklanjam? Ko sam ja... Ko si ti... Mozda i ja ne postijim... Mozda me nema kao ni tebe. I sta smo na kraju. Na kraju smo jedno drugom. Samo necujna pesma,necujni stih,strofa,pasus,slog,slovo... mozda i tacka... A najvise najvise smo jedno drugom samo san. Samo san kad zatvoris ti svoje crne a ja braon oci... Cekamo se cekamo... Odgovori mi kad ces mi ponovo dociii. Prokleto duge su noci bez jednog sna.... By: Monstruo Mi Broma ( Marijana Vasic ) 💎

10.09.2017.

Ceznja

Ovu pesmu posvetila bih nekom koga jos nisam srela,i iskreno vise se i ne nadam da hocu. Ali zelim da taj neko zna da ga prokleto trebam,trebam ga uz sebe u ovoj rupi od sveta. U ovom formalnom kopljuteru gde je sve sto je prirodno zastarelo i nije kul. Zelim tvojd usne ako se znas ljubiti onako da postajem zavisna od njih kao od droge. Zelim da imas bujnu kosu,ipak moji prsti traze nesto da se zanimaju,da mrse,uplicu i razbarusaju. Zelim tvoje ruke ako znaju da valjaju telo po svojoj zelji da se uvije pod rukama kao nezna glina,zelim ih ako znaju sta je umestnost kad je opipaju. Zelela bih iste one oci crne kao iz mog sna,da sam u njima ja,ali ne samo ja,u tim ocima videla sam mnoge druge boje osim crne,mnogo mesta,mnogo lepih voda koje blistaju,koje su ciste,i da se nikad pod perajima riba ne zamute. Treba mi ostra strela,treba mi dominatan glas. Treba mi gospodin sa stavom,al bez predrasuda. Neko ko skita,i pise. Neko ko isto ovako traga kao ja za njim. Treba mi svetsko cudo. Da ne pripada ovde,da je ono ono sto sam ja...

03.09.2017.

Zeleno- moj san

Pusta ulica,prohladna noc,kao beznjadje,kao tunel kojim prazna dusa laganim koracima seta. Scena kao sa seta,muzika kao sa neke opere,sto sjaj predstavlja i cvrsto je ubedjena da budi u ljudima samo sjaj. Ovde ne postoji kraj,sa kraja iz neke jezive dubene oseca se vetar,kao da se nikad vidjena oluja pazljivo sprema da raznese granje,lisce i pusti jake uzdahee kao jos teza nota ove pesme sto tiho tutnja iz nekog dela grada. Uzdah po uzdah,nota po nota,nezna kap klizi niz lice,i kraj samo sto nije,al zaustavise kraj mocne plave oci lutalice,u drhtavim rukama violina,obucena u neke prljave haljine. Uslovi su strasni ali ona svira ne mareci ni za sta,ni za prolaznike ni za oluju ni za strane zvuke,ona svira svoju bol,udara u srce svakim pokretom,svakim pogledom i mocnim glasom. A tuzniju pesmu u zivotu nisam cula,nikad nisam od glave do pete bila ukocena u mestu kao tu noc. I sve se drugo prigusilo,samo ona je bila obasjana nekim cudnim bozijim svetlom. Njena pesma se razvija od usiju do samog srca,ni grom tako ne puca. " Moje je bilo,samo moje,njene usnice rozikaste boje,njene maljusnje kose,a oci boje poput jutarnje rose,zelene i mokre od tih decijih suzica. Maleno stvorenje tek porogledalo,ricicama pokazivalo je na svet,osmeh kao iz bajke,neznanje je to. Nije znalo da je bas tom svetu prepusteno na zivot ili smrt,znam zlo je se nadvilio na to bice, sad je verovatno na ulici bez hrane i vodice za pice,da je samnom nikad ne bih bila gde jesam,nikad ne bih bila ovakva,ali samo sam je godina ovakim nacinom htela dozvati,ali uzalud nisam i izgleda i necu. Ko zna moja lepotica mozda je dama a mozda je svoju cast vec davno prodala nekoj prljavoj muskoj dusi. Dal su jos uvek njene kose duge,dal joj se oke sjaje kao prvi dan,kao prvi sat. Eh kceri bar da ne krivis ovu staricu za taj greh sto te ostavi na rubu straha,na klupici pored najopasnijeg kvarta. Volela bih samo da te vidim,i nisam ni zasluzila da saznas ko sam. Nadam se da ces me nekad citi,i da ce i tebi pesma i noc biti uteha,i pruziti ti pomoc a vetar milovanje kakvo nikad od majcine ruke nisi osetila" Zaboga ta starica je opisala mene, ali samo umisljam to nikad ne bi mogla biti ja,jer ja imam i oca i majku,oni me paze,imam bezbriznu toplinu doma. Izlazim iz ovog bunila,telo mi se pokrenulo i tako brzo trcim kao na maratonu da se takmicim sa bezbroj maratonaca,a ja se izgleda takmicim sa najvecim borcima,osecanjima,i zmarcima. Otskrinuta vrata moje kuce,ulazim i zaticem roditelje kako spremaju veceru,sedamo i pricamo a ja kao nema,ne znam sta im reci,ustaj od stola i odlazim bez pozdrava. Kao da sam samo nrtvo telo. Pitam se sta mi je,sta li se to u meni tako probudilo,kao ludilo kao nesto snazno. Tek sto sklopih oci cujem plac i glasove,idem tiho niz stepenice... : Dokle da krijemo,i kako vise,osetila je nesto zar nisi video kako je pogubljena,eto dosla je ta noc. Aman zeno sta da sazna,ona je nasa,samo nasa mi smo je nasli odgajili i volimo je... Ja je ne volim,ona nije moja nijeee. Necu da gajim vesticino dete,ti si bio sa tom zenom,zasto ja da ispastam. Necu da gledam te oci,iste kao oci njene mati. A kako bilo sta da joj kazemo,zar nemas srca,pa jos je dete,dete jeee. Ti si kriv ti si kriv,ti si bio sa tom tommm kako da je vise nazovem... " Ne mogu vas vise slusati,vrsala sam,ne mogu tata,ustvari ti nisi moj tata,kako imas obraza da je pustis da ona ovako prica o mojoj bioloskoj majci kako,kako si me mogao odvojiti od nje kako? Zar da te kceri ostavim jadnici koja ne zna ni pisati ni vitati,od bede je vec davno crkla... O gospode sa kim sam ja odrasla,izgleda da je ovo noc za skidanje maski,e pa sacekaj te da napustim kucu pa onda skidajte maske. Otisla sam u sobu i pakovala svoj lazni zivot u malo koferce... Nije mi bilo krivo sto ih napustam,ni malo samo mi je bilo krivo sto sam pogresnim ljudima darivala osmehe,i suze i bes i poverenje. Sve,a onaj koje najvise ispasatao je bila moja majka. Dakle osecaj je bio veoma precizan,onaj lep glas je bio glas moje majke,moje prave majke. Vratila sam se na istom mestu,cekala sam tu, i spavala i spavala danima s gladovala ali nije je bilo kao da je iscezla,zvuci se nisu culi,kao da je sve bio san. Ali tgla sam se i kupila vionlinu sa nesto para,i pevala i svorala ovaj put dozivajuci ja nju. Nisam posustajala. I opet vetar i sve ono ponavlja se,i sretoh je. Al samo na tren u oci u oci,samo malo je dovoljno da se dusa sa dusom rastavi,par reci kroz uzade,par notica za vecno cekanje,par suza za citavu poplavu. Previ se je i premalo je sve sto sam joj stigla poklonoti,nisam joj mogla odoliti. Sve se odvilo kao ubrazonom snimku,i violinu ce publika pamtiti vecno,bila je ravna mome vrisku kad je sve nestalooo. Nestao je tunel,nije bila noc,ali ja sam idalje zvala nebesa u pomoc,kao da nisam shvatila da je zaista bio san. A sunce je sijalo poput tih opisanih ociju. I uz sav ovaj tekst ne opisah jezu koju je vezvezan san doneo. Mahnitalo sam trcala mahnitalo padala i ustajala ka maminom poslu,prelazila je ulicu kad sam je ugledala,kamion naspram nje,nisam sebi verovala,oci i isi izdaju al osecaj nije. Pala sam,krvarim.... Ali nista vise nije vazno,kad pred svoju smrt vidim violinu,cujem taj jak glas,i taj osmeh kao da sam samo to htela da vidim kad me vise ne bude bilo.... Majcice moja,svetlo moga dana,glasu moje tisine,vapaju. Sve si mi na svetu bila,i sve ces mi i na nebu biti... #Neka jeziva inspiracija

24.07.2017.

Psiholog

Ne znam dal je ovo dobrovoljni predlog svetu,ili moja glupost ali znam jednu stvar svakom je pomoc neophodna,svakom za nesto treba lek,nekom da zaboravi,nekom da prezivi. Ali svakom coveku je neophodna ne samo jedna vrsta medicinske nege i ne samo jada se povredi,ne nastaju problemi tek tako,ne nastaju kocnice u mozgu,zdravlje se ne narusava za dan,sve ide mic po mic... Zato dajem predlog i pisem ovaj stih. Mozda je morbidno,mozda nema smisla ali ja mislim da svako tereba bar jednom mesecno da poseti kako i sistemacki,tako i da ode kod psihologa. Jer imali bi znatno manje problema,i skandala. Pod obavezno treba da se uvede zakon za to,to je jedna od pametnih stvari koje bi mogli da ucinimo za nasu populaciju i za svet. Treba nam pomoc svaki dan,a kamoli kad se sve nakupi,ljidi preteruju u svemu,preteruju u alkoholu,tabletama,ucenjem sa svim,umerenost je potrebna ali nista ne vredi kad jednog niko ne slusa,kada bi nas bilo barem za broj vise to bi bio odlican pomak,ne treba ovo samo procitati mislim da bi bar neko trebao da podrzi ili se pobuni cisto da vidim dal ljudi uopste zele pomoc,neki da ali ih je sram da im neko pomogne,a neko smatra da mu to nije potrebno,ali ja tvrdim da jeste,jer mnogi guraju pod tepih i cute a to dovodi do droge,pucanja zivaca,alkoholicara,prostitucije,di ubistava i mnogobrojnih dusevnih bolesti i zlocina. Jer ljudi su rodjeni da imaju probleme i nikad problemi ne nestaju,a neki i sami prave,naravno ne moze se sve resiti ali sta nas kosta da pokusamo i da se ujedinimo bar jednom u zivotu za ono sto valja. Neko ce naravno reci da sam cak i ja skrenula sa mozgom,i jesam ali ne zato sto ovo pisem,postoje mnoge stvari i o kojima i ja cutim,zato vam dajem primer na sebi,savet. #poziv u pomoc

29.06.2017.

Na pustom ostrvu je moje srce

Na pustom ostrvu je moje srce: Svi bezimo od pustog napustenog,neistrazenog. A ja sam ta pusto mi srce pa na nekom dalekom okeanu verovatno bi nasla mir... Volim da istrazim kao sto volim da i mene i moju dusu istrazuju,volim da budem tamo gde niko nikad nije,kao sto bi volela da neko bude uz mene onako kako niko nije . Nisam napustena ali ipak se tako osetim,niko ne razums moju daljinu niko ne razume moju notu. Niko ni ne zeli da zna ni da veruje da moj brod plovi ka slobodu i uspehu. Misle ako je pusto da tu zivota nema,i ja sam pusta,ali bokata za one koje dodju do mene. Nekima brod potone,nekima se urusi,neki odustanu,a neki jos sa luke nisu krenuli. posvrsni su,ne znaju da idu daleko ni duboko. Oni traze plicak,jer ne umeju plivati. I nikad me tako nece naci,nije im sudjeno a mozda nije meni. Ko ce ga znati na kom moru sam,ko ce krenuti tamo gde misli da ga niko nece docekati,divljina,divljina i avantura stoji hrabrima a ja ne sretoh nigde takve. Znate neki i dodju do mene ali ne uklapaju se i mene tako pistu jer su tako kratkovidni i gluvi za to more oko mene. Pa se naljute,dosadjuju pa vide da ne mogu,da ne mogu ni ja,preteska mi njihova stopala,preteska mi njihova muka,treba mi cvrsta ruka,gradjena od zelje od volje ne od bola i besa. Ne treba mi vikanje upomoc upomoc,pale vatru na meni svaku noc. Treba mi da se neko zbog moje lepote smrzne,da mi nsko peva najlepse pesme tad izrasta moje drvo i tu se u upoenosti i zelji i ljubavi krije njihov plod zivota,jer oni su spremni da od mene puste naprave svoj citav grad. Al svi brzooooo nesanu,mozda nekad od pljuska mora nestanem i ja i niko me ne pronadje. Ne prinadjs mou dusu,ne pronadje monu sustinu, i tako nikad ne saznaju zasto je to pusto ostrvo. #Ja sam pesnik,bolesnik.... 👽

21.06.2017.

Trece nebo

Ne trazi me u moru drugih,u moru srecnih ni tuznih jer ja nisam ni jedno od toga,ja imam svoje posebno stanje . Ne trazi me ni medju ostavljenima niti zauzetima,ja imam poseban status zajednistva sa nekim. Ne trazi me u medju bogatima ili siromasnima,nisam ja ni jedno ni drugo ja sam pripadam necem trecem i posedujem nesto od bogatstva mocnije,i od siromastva bednije. Ne teraj me da biram izmedju necega jer odabracu samo sebe,jer od mog uma pocinje sve. I da mi sve oduzmes iznovacu stvoriti jer ono sto pokrece moj svet ne moze da se istrosi ili iscrpi,cupa,slomi niti proda niti kupi a to se zove posebna ljubav prema zivotu,veri i unutrasnjoj magiji. Mozda nisam slavna,ne pominju me na tv,nisam neka lutka sa naslovne strane,niti imam menadzera ja imam sebe i sama sebe guram ka toj tacki visoj i sve sam zemlji dalje. Nisam neki naucnik, nemam neko znanje,ali imam zelju da ga steknem,znanje koje ja zelim,ne uci se samo iz knjiga,ni iz zivota nego iz ljudi. Ja nisam ni filozof ma da puno pricam,i pametujem i kao pesnik bez publike u prazno sviram. I ne mora niko nista da razumse,neka cuje onaj ko zeli ko ce se makar potruditi .nisam izasla iz serije da spiram mozgove,nisam ni politicar,ja sam samo neko sa druge planete,mozda luda ali mentalno zdravija od ovih sto me kao lece. Ne zivim da formiram porodicu,ali nekad mozda budem nekom detetu dobra majka kazem mozda,ne znam sta mi donose moji hirovi,moji ciljevi su cudni a puteve moje necu ni da pominjem. Ako neko pozeli samnom u moj svet neka tri putw razmisli mnogo rizican je let do treceg neba.

20.06.2017.

" Znaci ja nemam reci "

Ljudi za zivot,ljudi za smrt traze razlog traze i baziraju se na cinjenicama,brojevima,slovima,koriguju stvari prema vidljivim i opipljvim stvarima,koracaju izricito ulicama sa znacima,retko ko koraca sokacima. Svi vole mirisati cvece kao i iskoristiti i videti dobrotu i traze iskrenost a nista od toga ne nose u sebi i sa sobom. Bitno je da dzepovi su puni,a ljudi prazni,ustvari neki su puni sebe,neki puni bola,a neki mrznje,niko nema sacinjen zivot lepim i vrednim stvarima. Svasta se danas desava po gradskim ulicama,mnogi stoje po trotoarima. A neki su prazni zato sto su se prepustili tempu zivota,ne znaju da uzivaju. Tako ti je to pruzi svojoj deci pare,a kad odrastu pitaju se zasto se drogira,zasto je nezahvalno zato sto na njega bacat pare,pruzate mu privilegiju,ugled,bezbroj mogucnosti neku moc,a ljubavi ni trunku. Zato tako i odrasamo zato sto ne cenimo i ne vidimo kvalitete zivota,zelimo sve i odmah,i sve nakako posluzeno na tacni,i sta to znaci. Rat sigurno ne stalozenost,harmonija i mir. To nas je hir,hir vlasti,hir da posedujemo moc,i tako sve u krug sto pametni kazu sad je normalno biti glup biti gej,21 vek moze se sve. I na kraju majmuni ni makac dalje nego pre. U boga ne veruju,al to nije problem,problem je mnogo veci. I onda kad sve svi ispricaju kao ja samo ce reci.... " znaci ja nemam reci"

20.06.2017.

Mala kritika naseg danasnjeg drustva

O drustvu iskreno malo znam,nisam iz velikog kruga,ipak to nikad nisam bila ja. Ali sve se cuje sve se zna,niko nije glup da ne primeti kako se tako olako sve raspada,kockice tu nikad nisu bile slozene. Svega boze svega i svacega ima. I nisam ja ta koja je kriticar,ja samo kazem nema potrebe da lazem to je beda,to je jad. Nema pravde,nema brata. Svi se nesto neckaju svi se nesto smekaju,svi se pokazuju kroz ovu fazu odrastannja a niko se u pavom svetlu ne pokaze,oni ne znaju za normalno ne znaju za ono vazno,ipak su svi klinci nekom odvratnom mascu druge a pogovu sebe mazu,imaju sto slojeva,u glavi sto brojeva,izmisljenih reci,izmisljenih osmeha. Svi su danas postali glumci,teatri nam i ne trebaju,svuda ih,jer glumimo svuda,dobijamo sve bez imalo ulozenog truda. Trkamo se sa zivotom,a i ne kapiramo da zivot ne bi nikako smela biti trka. Nije bazno ko je dobar,nije vazno ko je covek. Vec ko je narkoman,ko je kurva,ko sta radi,ko sta ima. Mislim im lete nekim opicenim tokom. I onda kako drustvo i ljude ne nazvati stokom. I da si brate govno reci ne prenemazi,sve se na kraju otkrije,zasto onda ne odma,ovde i sad. Zasto bre neprijatelje castimo picem kao fazon " moj brat,ortak" ono ovo ma bre daj. Koliko,do koliko i zasto smo takvi,dno zelimo izgleda dotaci. Da se veramo po granama jedina preostala pametna stvar,dalje i vise necemo zavrsiti od toga. Al nemam ja problema. Nemam nista lepse od mog zivota,krojim ga najboljim nitnama,hodam stalozeno i cvrsto i u najtanjim i najvisim stiklama,mozes mi reci sve u lice,i poznati me i sa tomom pudera,poznat ces me po dusi,sve ostalo se susi i topi,jel kisa pada cesto i sunce vec uveliko pocinje da przi. A ja s tu da onima sa malo grama mozga makar,kazem brate prikoci,izdrzi ili u krajnjem slucaju brate sa mosta skoci,ako mislis da ti je bas ako malo ciste savesti u glavi osalo. Ovo ke sve bre narode igraliste i pozoriste i javna kuca postalo i sta sve ne nije. Al ajde zdravi smo i zivi,bitno je imati popit i pijesti. Oni koji nisu,bolje im je i neka nisu,a i oni su neciji gresi,i koga brine to,evo svi ispastamo. Svi robijamo i sa pokvarenim avionom letimo po govnastoj zivotnoj pisti.

20.06.2017.

Sta ce biti kada se vrati #mom bratu iz daleka koga mnogo ljudi ceka

Iste one oci,isti onaj hod,isti zvuk glasa,odzvanjace ovim gradom nadam se za mesec dana. Dal ce mu zivot nastaviti biti java ili ce se kao svetsko cudo pretvoriti u san najlepsi kad vidi kao i ti oci svoje lepe proslosti. Ko ce mu pozeleti dobrodoslicu ostaje pitanje. Taj noz greha svetlucacee kao svetiljke u noci. Sta li ce biti kada dodje ostaje samo nasa vizija i masta. A kada noge bez puta zakorace na jedan jedini put kojim je ikada zeleo hodati,videcemo ko ce njegovo vreme,minute kupiti ako pridati. Opet ce se vratiti nepoznata sjena kako je dramaticno dosla i otisla i vrati ce se. Jer neko idalje izuzev prljavih usta ovog grada i tih raznoraznih prica,zeli zagrliti svog brata. Sta li ce biti ostaje duboka sudbonosna tajna,razmiljanjima nece biti kraja,prevrtacemo trenutke,godine unazad. Sta li si to draga moja posle njega,sta si postigla,sta si li dozivela,kako si se osecala,i kako ti je nesto naviralo cesto pred spavanje,dal kajanje sto nisi ni prstom maknula da zadrzis nesto sto se cak nisi ni trudila da osvojis,a za tren na neki cudan nacin bilo je tvoje,oduvek i jos uvek je nekako tvoje iako ne znas , kako iza cetiri zida sebi svaku dlacicu sa glave kida samo da se vise nikad ne seti tvog drazesnog lika. Drhtanje uvek ti je bilo najava da dolazi,da je blizu osetila si ga svaki put,dal mislis da taj lanac moze biti tako lako prekinut. Ne moze zadrhtaces kada se na kalendaru zavrsi ovaj mesec,zadrhtaces,mislices samo je jos jedna prolazna nervoza,ali nije to je ono, ono sto si pre par,nekoliko ,ni znam koliko je proslo osetila,i kladim se da ces opet pozeleti ali ces poreci,jer poreknes sve,taj greh nije greh to je ljubav,tvoja zelja,tvoja neka prica koju nisi ni na kraj pameti imala. A desila se,a sad je porices i gubis kao i sve u zivotu sto je bilo pravo,moglo biti trajno ali nije bilo jel ponosna glava luda nije dozvolila,nije se prepustila,i pati jer se kaje. A sta ce biti kada dodje,kada se vrati i pred tebe stane i odglumi scene iz onih dana,dal ce onda biti tvog ponosa,ili ces zeleti da zagrlis svoj zlocin,svoj jedini greh i moj leptiru svoj prvi pravi let. #Delifin... #Bratnas

31.05.2017.

Takooo eew

Alo mucni glavom,cuda postoje. Ali ti iako si vanzemaljac na ovoj planeti,shvati da su ono sto te okruzuju ljudi,i da hteo ne hteo moras da bodes,ako ne znas moras da naucis,ne ume svako onako kao sto ti tumacis. Pateticni i slabici ovde ne opstaju. Imaj srce imaj dusu,ali ne otvaraj svakom,nije ziveti lako. Zato nam se zivot i svidja. Smrt je laka. Kao kao svetlost jer smo navikli na to,a tama tama je nesto neobjasnivo kao duboko more iako zelis njime da plovis ne ronis duboko,ne ides daleko. A mi smo sa nasim idealima probili usi sveta,ali ne dopiru do mozga,to je greska. Mi pomazemo,i ispravljamo greske,a i to je greska. Ovo je druga planeta svako zivi za sebe. Volim da pomognem,al ako moze ne zelim opet sebi tim cinom da odmognem. Imam ljubav imam veru i nadu,a sa tim se ovde ne moze,sa tim se gubi. A pobedjuje sa mnogo boljim kartama. A nase karte ovde ne pripadaju . Na veliku zalost to je tako. Boricu se svim silama da bar vecini sivila podarim tempere a u koju boju ce se obojiti to je njihova stvar. Ja nisam rodjena da zivim njihove zivote,rodjena sam da zivim svoj. Pricacu dok god ima mene da sebe slusam,i postojacu samo tako da mogu u ogledalu sa ljubavlju a gledam u svoj odraz. Davacu deugima povod za srecu,ali necu joj davati rok trajanja to je do njih. Jer ja sam ja,i moj je zivot samo moj hir,pa da je i hir ja ga zivim ja ga izmisljam. Ne za druge nego za sebe. I necu samo raditi za druge,radicu i za sebe jer nesto volim. A volim da sir ljubav i kad mi mrznjom odvracaju,al necu da me kad sam ziva pljulju a hvale na ispracaju. Nek me hvale i postuju dok sam ziva, i dok mogu da im podarim ono sto je po mojoj mogucnosti. A kad umrem neka kazu sta god pozele tad idem u svij svet gde se zbog mene i da ne cujem i ne vidim vesele. #moje #monstruo mi broma


Stariji postovi

Follow your dreams
<< 09/2017 >>
nedponutosricetpetsub
0102
03040506070809
10111213141516
17181920212223
24252627282930

MOJI LINKOVI

MOJI FAVORITI

Brojač posjeta
1181

Powered by Blogger.ba